Istorija zanatstva u Pirotu

Pirotsko zanatstvo ima bogatu i dugu tradiciju. Pirot i jeste ponikao upravo na temeljima zanatsko trgovačke varoši jer je povoljan položaj nametnuo zanimanje njegovih stanovnika. Kao svojevrsni zanatski centar u Srbiji, koji je u drugoj polovini XVII veka imao više od 200 dućana (koliko je npr. imao Niš) Pirot se razvijao i napredovao zahvaljujući marljivosti svojih esnafa i kvalitetu robe, poznate širom Evrope i sveta.
Značaj pojedinih zanata i broj zanatlija se menjao.

Proizvodnja kačkavalja

PIROTSKI KAČKAVALj stvorila je Stara planina i hiljade ovaca koje su provodile mesece na bogatim travnatim pašnjacima, stvorilo ga je izobilje stočne hrane i izobilje kvalitetnog mleka.

 

 



Ćilim je jedno od najkarakterističnijih obeležja naše tradicije, svedok svakodnevnog života našeg naroda i njegov verni pratilac kroz vekove. Pirotski ćilim, od pamtiveka, smatran je simbolom ognjišta, porodične sloge i bogatstva, pa se kao takav i naručivao kod tkalja, pa poklanjao i čuvao, kao zaštitnik kuće i prenosio sa kolena na koleno. Ćilim je za pirotsku tkalju bio I ostao izvor života i egzistencije.

Vez, heklanje i poentles su deo kulturnog blaga koji se neguje i gaji u našem domu. Tradicionalna karakteristična ornametnika, šare i ukrasi koje vrdne ženske ruke prenose na platno vrlo je slična i prepoznatljiva, jer podseća na šare pirotskog ćilima. Mnogi detalji su specifični upravo za ovo područje i vrlo je teško pronaći stare unikatne, koji su se održali danas jedino u seoskim domaćinstvima - u kojima se može naći po neka starija žena koja poznaje pomenutu ornamentiku. Savremen vez uglavnom prikazuje cvetne aranžmane, dok iskusnije piroćanke daju sebi veću slobodu. Što se tiče heklanja i poentlesa, rad specifičan za Pirot nije posebno izdiferenciran. Svi radovi koji se izlažu na našim prodajnim izložbama su vrhunskog kvaliteta i moguće je izvršiti porudžbinu.

Po grnčarstvu Pirot je postao poznat ne samo u Ponišavlju i Srbiji, već i znatno izvan ovih prostora. Dugo postojanje jezera u Pirotskoj kotlini i taloženje finih, masnih i za obradu povoljnih glina, bilo je osnova za razvoj ovog zanata. Koliko su pirotski grnčari bili na ceni pokazuje i činjenica da su čašice za telegrafske stubove koje su oni napravili, bile bolje, jeftinije i čvršće od jedrenskih pa je carigradska uprava u to vreme odobrila njihovu upotrebu.